-
1 conjuratus
I 1. conjūrātus, a, um 2. adj.1) союзный ( conjuratae rates O)II conjūrātus, ī m. [ conjuro ]заговорщик C, Sl etc. -
2 ενωμοτος
I2[ὄμνυμι] связанный или обязавшийся клятвойὅρκοις, οἷσιν ἦν ἐ. Soph. — клятвы, которые он дал;
θεῶν ἐ. (- v. l. ἀνώμοτος) Eur. — поклявшийся богамиIIὅ заговорщик Plut.